Милица Бабић Андрић
.JPG)
Милица Бабић Андрић, (Босански Шамац, 2. септембар 1909 — Херцег Нови, 24. март 1968) била је српски костимограф и универзитетски професор.
Цитати
[уреди]| „ | (Из стокхолмског дневника – Пријем код краљице и краља) Вечера у двору у 6.45 куцају на врата новинари и фотографи, желе да нас сниме како се облачимо за двор – Мандарин их моли да нас сачекају у холу – тамо су нас и снимили – а америчке добитнике су успели да сниме по собама. Стижемо у двор у 7.30, свечане степенице застрте кокосовим тепихом, црвено до првог спрата – ту су гардеробе – прва за мушкарце друга за даме. Одатле плави тепих до великог салона ту нас дочекују дворске даме у униформама и великодостојници са ордењем и фраковима. Сви лакеји црно и сребро. Нобеловце су постројили до врата у дубини и објаснили нам ко ће с ким да уђе у галерију на вечеру. На врата до којих стојимо улазе краљ и краљица, принчеви и принцезе (...) рукују се са свима редом (нобеловци, министри, академици). Затим сваки по претходном списку долази по своју даму, по мене стари принц краљев брат. Мандарин води принцезу Дезире (...) На столу жардињере, свећњаци и остало т.зв. мексиканско сребро (...) За вечером разговор о Нобел-награди. После вечере у истом реду идемо у салон, служи се кафа – краљевска породица са сваким по мало поразговара, једноставно и срдачно (...) Принцеза мајка ми каже да ме њена пријатељица видела у Старом граду. Ја сам заиста разгледала стари град али нисам мислила да неко мене гледа.“ [1] | ” |
